РЫЖИКНИНГ ПЕНЗЯК НАВИ ҲОСИЛ СТРУКТУРАСИГА СУҒОРИШЛАР СОНИНИНГ ТАЪСИРИ

Узақов Ғуломжон Оқбутаевич, Чариев Шахбос Мардонович

Ушбу мақолада кузги рыжикнинг Пензяк нави ҳосил структураси – шохлар сони ва дуккаклар сонига суғоришлар таъсири келтирилган. Тадқиқотларда мавсум давомида суғоришлар сони ортиб бориши билан шохлар сони ва дуккаклар сони ортиб бориши, энг кўп 5 марта суғорилган вараиантда эса дуккаклар сони камаши аниқланган. Бу ҳолат ўсимликнинг ётиб қолиши билан изоҳланади

24.11.2022 View more Download

ҒЎЗА АГРОЦЕНОЗИДА ТУПРОҚНИНГ ОҒИР МЕТАЛЛАР БИЛАН ИФЛОСЛАНИШИ ВА УНИНГ ЭКОЛОГИК МУҲИТИГА ТАЪСИРИНИ БАҲОЛАШ

Абдурахимов Мингжигит Каттабекович, Абдуҳакимова Нафиса

Мақолада автомобилдан чиқиндиган заҳарли газлар ва чиқиндиларнинг тупроқ таркибидаги оғир металлар миқдорига таъсири ўрганилган. Бу йўллар атрофи кўпинча қишлоқ хўжалик экинлари билан банд бўлиб, агроценозга оғир металларнинг салбий таъсири сезиларли бўлади. Тупроқ таркибида қўрғошин ва рухнинг кўпайиб кетиши тупроқнинг экологик муҳитига салбий таъсир кўрсатади. Тупроқ таркибидаги юқоридаги оғир металларнинг меъёридан кўплиги ўсимликлар таркибида ҳам кўпайиб кетади ва мева-сабзавот маҳсулотлари орқали инсон саломатлигига ҳам зарар келтиради. Тупроқда оғир металлар миқдорининг кўпайиб кетиши микроорганизмлар фаолиятини сусайтиради ва ёмғир чувалчанглари сонининг кескин камайишига сабабчи бўлади. Тадқиқотларда М-37 Халқаро автомагистралнинг Иштихон тумани чегарасида жойлашган 22 гектарлик ғўза экилган майдонда қўрғошин ва рухнинг тупроқ таркибидаги ялпи миқдори аниқланган. Автомагистралдан 10 метрдан 300 метргача узоқликда қўрғошин ва рухнинг ялпи миқдорини қабул қилинган меъёрлардан анча кўп бўлиб, юқори даражада зарарли деб ҳисоблаш мумкин. Автомобил йўлидан 300 метрдан узоқ бўлган далаларнинг оғир металлар билан зарарланиш ҳолати камайган. Бундай зарарланган тупроқлар экологик муҳитини яхшилаш ва зарарли таъсирини камайтириш учун органик ўғитлар, кўкат ўғит (сидерат)лардан унумли фойдаланиш тавсия этилади. Келажакда электромобилларнинг кўпайиши ҳам ушбу муаммонинг ижобий ҳал бўлишига ўз ҳиссасини қўшади

24.11.2022 View more Download

PERIODONTAL DISEASE AND THEIR INCIDENCE LEVELS IN PAINT SHOP WORKERS

Nortaev Azamat Begmatovich, Usmanov Ravshan Djakhongirovich

The article describes periodontal diseases, their frequency and negative consequences in workers working in paint shops. Nowadays, we can see the expansion of the volume of work in paint shops of light industry in almost all regions of our Republic. Chemical dyes and reagents have been found to contain more than 70 organic and inorganic elements. These chemical compounds cause various damage to the body of workers, especially the tissues of the oral cavity and teeth. As a result, the clinical course of the pathological process in the mucous membrane of the oral cavity and the hard tissue of the tooth leads to the study of its normal state.

24.11.2022 View more Download

ORGANIZATION OF THE SELECTION AND SORTING OF THE RED-MOTLEY HOLSTEIN AND ANGLER BREEDS IMPROVEMENT BREEDS IRANSFERRED TO THE BREEDING STATE ENTERPRISE OF UZBEKISTAN IN THE SYSTEM OF ARTIFICIAL IN SEMINATION OF HERDS IN THE RED BREED MILK DIRECTION

Mamatkulov O.E., Dosmukhamedova M.Kh.

During the years of independence, the pedigree livestock base was dispersed, low-productive red dairy cattle are bred in the southern regions of our republic, as well as in farmsteads of desert regions of other regions. For this reason, Thoroughbred and productive bulls of red-motley Holstein and Angler breeds were imported from Germany to the state enterprise “Uznaslchilik” for mating them with red strain dairy direction cattle. This article discusses the results of the experiment and provides some suggestions regarding to the topic

24.11.2022 View more Download

ИССИҚХОНАДА ЕТИШТИРИЛАДИГАН БОДРИНГДА ШИРАЛАРГА ҚАРШИ ҚЎЛЛАНИЛГАН ЭНТОМАФАГЛАРНИНГ БИОЛОГИК САМАРАДОРЛИГИ

Нуралиева Дилноза Самадуллаевна

Ушбу мақолада иссиқхона шароитида етиштириладиган бодринг ўсимлигида шираларнинг тур таркиби, келиб чиқиши ва келтирадиган зарари ҳамда унга қарши қўлланилган олтинкўзнинг биологик самарадорлиги бўйича олиб бориладиган тажриба натижалари келтирилган. Бунда: Иссиқхона шароитида бодринг ўсимлигида шираларга қарши олтинкўз энтомафагини 1:10 ва 1:15 нисбатларда қўлланилганда 14-чи кунга самарадорлик 70,5- 73,3% ни ташкил қилганлиги келтириб ўтилган.

24.11.2022 View more Download

ИМПОРТ ҚИЛИНГАН ҚОРА-ОЛА ГОЛШТИН ЗОТЛИ ЯХШИЛОВЧИ БУҚАЛАРДАН ТАНЛАШ ВА УЛАРДАН САМАРАЛИ ФОЙДАЛАНИШДА ПОДАЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

М.Х.Досмухамедова, Ш.С.Мамталиев

Ушбу мақолада қора-ола зотли қорамолларни подаларини такомиллаштиришда, қора-ола голштин зотли яхшиловчи буқаларни танлаш ва улардан сунъий уруғлантиришда самарали фойдаланиш бўйича маълумотлар келтирилди

24.11.2022 View more Download

ҚИЗИЛ-ОЛА ГОЛШТИН ЗОТЛИ БУҚАЛАР ОТАЛАРИНИНГ ГЕНОТИПИК НАСЛДОРЛИК СИФАТЛАРИ

О.Э.Маматқулов, М.Х.Досмухамедова

Мақолада келтирилган маълумотлар шундан далолат берадики, Ўзнаслчилик давлат корхонасига импорт қилинган қизил-ола голштин зотли буқалар оталарининг генотипи бўйича яхшиловчи лидер ва яхшиловчи буқалар гуруҳларига ажратилиб, уларнинг буқалар оталари қизларининг сифати бўйича баҳоланиб яхшиловчи тоифалари ўрганилган. Буқалар оталари қизларининг ва бошқа буқалар қизлари тенгдошларини бир хил сақлаш, парваришлаш ва озиқлантириш шароитида сут маҳсулдорлиги юқори кўрсаткичларда намоён бўлган. Бу кўрсаткич яхшиловчи лидер буқалар ота авлодларига хос

24.11.2022 View more Download

ЯХШИЛОВЧИ ҚОРА-ОЛА ГОЛШТИН ЗОТЛИ БУҚАЛАР ГЕНОТИПИНИНГ НАСЛДОРЛИК СИФАТЛАРИ

Ш.С.Мамталиев, М.Х.Досмухамедова

Ушбу мақолада Ўзнаслчилик давлат корхонасига импорт қилинган қора-ола голштин зотли буқаларни наслдорлик кўрсаткичлари бўйича икки гуруҳга ажратиб ўрганилган биринчиси яхшиловчи лидер буқаларнинг оталари қизларининг сут соғими устиворлиги яхшиловчилариникига нисбатан 288 килограммга, сут ёғи 30,6 кг ва сут оқсили 24,5 килограммга устиворлик қилган, икки гуруҳдаги буқаларнинг ота қизлари сут маҳсулдорлигининг миқдори (сут соғими, ёғ ва оқсил миқдорлари) бўйича ўз тенгдошлари бошқа буқалар қизлари кўрсаткичларидан юқори кўрсаткичларда намоён бўлган.

24.11.2022 View more Download

SABZAVOT EKINLARI KASALLIKLARIGA QARSHI LABORATORIYA SHAROITIDA FUNGITSIDLARNING TA’SIRINI O‘RGANISH

G.Q.Xalmuminova

Qishloq xo‘jaligi mahsulotlarini 70-80% zamburug‘ qo‘zg‘atuvchilari bilan kasallanishi aniqlagan. Demak, alternarioz kasalligini qo‘zg‘atgan Alternaria turkumiga mansub turlari keyingi yillarda Respublikamiz sharoitida deyarli hamma qishloq xo‘jalik ekinlarida, shu jumladan sabzavot ekinlarida ham keng tarqalayotgan va qishloq xo‘jalik soxasiga ko‘p zarar keltiradigan kasalliklar qatoriga qo‘shilishi hamda bu kasallikga alohida e’tibor berish zarurligidan dalolat bermoqda. Sabzavot ekinlarida alternarioz kasalligini qo‘zg‘atuvchi Alternaria turkumiga mansub zamburug‘ turlarini har tomonlama o‘rganish ya’ni Toshkent viloyati dala va issiqxonalar sharoitida o‘stirilgan kasal o‘simliklarni topish, laboratoriya sharoitida kasal qo‘zg‘atuvchi zamburug‘ turlarini aniqlash, ularning morfologik, bioekologik xususiyatlarini hamda tarqalish qonuniyatlarini o‘rganib olingan ma’lumotlar asosida kasalliklarga qarshi kurash chora-tadbirlarini ishlab chiqishdan iboratdir.

24.11.2022 View more Download

ДИАБЕТИК РЕТИНОПАТИЯДА КЎЗ ТЎР ПАРДАСИДАГИ ХАВФ ОМИЛЛАРИ

М.Ш.Кодиров

Илмий маколада диабетик ретинопатия муаммолари, хавф омиллари касалликни ривожланиши ва диагностикадаги муаммолар, текширув натижалари кўрсатилган. Диабетик ретинопатиянинг ривожланиши организмнинг балоғат ёшига тўлиши билан боғлаш мумкин. Балоғат ёшига етгандан сўнг диабетик ретинопатиянинг ривожланишига жинснинг ахамияти бўлмаслиги кўрсатилган

24.11.2022 View more Download